Informacije o koronavirusu

13.03.2020

Šta je koronavirus?

Pre sadašnje epidemije koronavirusa zabeleženo je šest epidemija koronavirusa među ljudima i mnogo više epidemija među životinjama. Veruje se da je aktuelna epidemija koronavirusa počela u životinjskoj populaciji a zatim prešla na ljude. Još uvek se ne zna sa sigurnošću koji je originalni izvor aktuelne zaraze.

Neki od koronavirusa povezuju se sa epidemijama ozbiljnih zdravstvenih poremećaja, kao što su bili SARS (Teški akutni respiratorni sindrom) i MERS (Bliskoistočni respiratorni sindrom), ali drugi koronavirusi izazivaju uobičajene ili blage infekcije gornjeg respiratornog trakta. Veruje se da koronavirusi izazivaju značajan procenat svih prehlada koje pogađaju decu i odrasle.

Neće svaka osoba inficirana koronavirusom imati simptome ozbiljnog zdravstvenog poremećaja.

Trenutno vakcina kojom bi se predupredila infekcija koronavirusom ne postoji. Ne postoji ni antiviralna terapija za tretman koronavirusa. Za osobe koje su inficirane i kojima se pojavljuju simptomi preporučuje se nega.

 

Kako se koronavirus (COVID-19) širi?

 

Potvrđeno je da se ovaj tip koronavirusa prenosi sa čoveka na čoveka a što znači da prenos sa inficirane životinje na čoveka više nije neophodan za širenje koronavirusa i da se on može širiti u ljudskoj populaciji. Tačan način prenosa još uvek nije sa sigurnošću utvrđen. Drugi koronavirusi koji se prenose sa osobe na osobu se tipično šire putem kontakta sa osobom koja je inficirana ili kroz kapljice njihove pljuvačke ili druge telesne tečnosti u kojima je sadržan virus. Prethodne epidemije koronavirusa, uključujući SARS i MERS – dve najopasnije epidemije do danas – uglavnom su bile zasnovane na prenosu kroz kontakt sa zaraženom osobom i kapi pljuvačke. Svetska zdravstvena organizacija Tipično, koronavirusi se prenose putem:

  • Kontakta sa kapima pljuvačke koje nastaju kada bolesna osoba kija ili kašlje i izbacuje kapljice prema drugim ljudima ili na predmete u okruženju
  • Bliskog kontakta sa zaraženom osobom, kao što su dodirivanje, rukovanje ili seksualni kontakt tokom kojih se dolazi u dodir sa kapima pljuvačke ili drugih telesnih fluida koji sadrže virus
  • Dodirivanja predmeta ili površine na koju je virus dospeo sa kapljicama pljuvačke, poput kvaka ili ličnih stvari, a zatim doticanja istom tom rukom sopstvenih usta, nosa ili očiju, a da ruke nisu prethodno oprane
  • Neki koronavirusi, poput SARS CoV, su pronađeni u fekalijama ili urinu zaraženih osoba i mogu se prenetu kontaktom sa ovim fluidima.

U ovom trenutku nije poznato da li svi navedeni načini prenošenja važe i za aktuelni koronavirus, kao ni da li se on prenosi i nekim drugim putem.

Neki koronavirusi su sposobni da prežive po nekoliko dana na raznim površinama ili u fekalijama. Lako se mogu uništiti uobičajenim sredstvima za dezinfekciju, kao što su alkohol ili izbeljivači. Iskustvo iz prethodnih epidemija koronavirusa poput SARS CoV i MERS CoV pokazalo je da je potreban direktan kontakt sa bolesnom osobom ili njenim ličnim stvarima/ površinama u njenom okruženju, da bi došlo do prenosa. U ovim prethodnim epidemijama koronavirusa, boravak u istoj prostoriji sa zaraženom osobom, ili boravak u kancelariji ili vozilu javnog prevoza nije dovodio druge osobe u visok rizik od infekcije. Većina dokumentovanih prenosa koronavirusa u prethodnim epidemijama bila je sa bolesnih osoba na osobe koje su im pružale negu (kod kuće ili u zdravstvenoj ustanovi) i između osoba u bliskom odnosu, kao što su članovi porodice koji dele domaćinstvo sa osobom koja se razbolela od infekcije koronavirusom.

Period inkubacije aktuelne bolesti trenutno se procenjuje na 1-12,5 dana sa prosekom od 5-6 dana. Na osnovu iskustava sa prethodnim epidemijama koronavirusa poput SARS -a i MERS -a može se pretpostavljati da period inkubacije traje i do 14 dana.

Što se tiče pitanja da li se zaraza može dobiti od osobe koja jeste zaražena ali još nije ispoljila simptome, u ovom trenutku se ova mogućnost ne može isključiti ali je najveći broj potvrđenih infekcija dolazi od osoba sa ispoljenim simptomima.

 

Koji su simptomi?

 

Većina osoba će biti inficirana nekim od koronavirusa tokom svog života i ispoljiti vremenski ograničene i umerene simptome poput respiratornih simptoma, kašlja, groznice i teškoća sa disanjem. Humani koronavirusi mogu u nekim slučajevima izazvati bolesti donjeg respiratornog trakta kao što su upala pluća i bronhitis. Ovo je češće kod osoba koje već imaju kardiopulmomanle bolesti, osoba sa slabijim imunosistemom, kod dece i starijih osoba. Pored upale pluća i teških akutnih respiratornih infekcija, teški slučajevi infekcije koronavirusom mogu dovesti do otkazivanja bubrega i smrti.

Osobe koje već imaju narušeno zdravlje, osobe sa narušenim imunosistemom, ili osobe koje imaju druge respiratorne infekcije u isto vreme, mogu biti u povišenom riziku od težeg oboljevanja kao posledica infekcije koronavirusom. Osobe sa narušenim imunosistemom mogu takođe imati drugačije simptome – ili manje simptoma – nego druge osobe sa istom bolešću.

Period inkubacije je, u ovom trenutku, procenjen na 0 do 14 dana, sa simptomima koji mogu trajati od 1 do 15 dana sa prosečnim trajanjem od 12 dana. Za pacijente koji su imali teške simptome ili su umrli se u ovom trenutku čini da su u proseku imali blaže simptome a situacija im se pogoršala 5 do 7 dana nakon prvih simptoma.

Inicijalne informacije o aktuelnom koronavirusu ukazuju da on izaziva mnogo viši procenat teških oboljenja od većine uobičajenih koronavirusa. Od prvih 278 laboratorijski potvrđenih slučajeva, 2% je umrlo, 4% je bilo u kritičnom stanju a 18% je pretrpelo teško oboljenje. Moguće je da će se ovi procenti smanjiti u narednim danima jer ima manje potvrđenih teških slučajeva, ali potencijal za ozbiljan morbiditet i mortalitet ostaje.

 

Kako sprečiti širenje koronavirusa?

 

Slično prevenciji infekcije drugim virusima koji se šire direktnim kontaktom ili preko kapljica pljuvačke, treba podsticati redovno i temeljno pranje ruku. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje često pranje ruku, toplom vodom i sapunom ili, ako oni nisu dostupni, korišćenjem alkoholnog gela za dezinfekciju, naročito nakon kontakta sa obolelim osobama ili boravka u potencijalno ugroženom području.

Svako ko kija ili kašlje treba da pokrije nos i usta rukom i da temeljno održava higijenu ruku. Treba izbegavati kontakte sa osobama koje imaju simptome bolesti respiratornog trakta, odnosno koje kašlju ili kijaju. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje održavanje distance od najmanje jednog do tri metra od osoba koje kašlju, kijaju ili imaju visoku temperaturu. Izbegavanje dodirivanja očiju, usta i nosa takođe smanjuje rizik od potencijalnog unošenja virusa u organizam ako se on nalazi na rukama na koje je dospeo kontaktom sa kapljicama pljuvačke ili drugih telesnih fluida zaražene osobe.

Za osobe koje se kod kuće staraju o svojim bližnjima a koji imaju blaže simptome bolesti respiratornog trakta, korišćenje hirurških maski uz temeljno i stalno pranje ruku može smanjiti rizik od njihove infekcije. Još uvek nije tačno utvrđeno koliko dugo virus može da preživi na površinama izvan ljudskog organizma (odeća, nameštaj itd.) a preliminarne informacije sugerišu da je u pitanju par sati. Korišćenje uobičajenih dezinfekcionih sredstava koja se koriste u domaćinstvu je dovoljno da se virus uništi.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje samo ukoliko sami imate respiratornu infekciju, čime ćete sprečiti da virus iz vaše pljuvačke inficira druge osobe, ukoliko sumnjate da ste inficirani koronavirusom zbog blagih simptoma koje imate, ili ukoliko se starate o osobi za koju se sumnja da je inficirana koronavirusom. Važno je imati na umu da nošenje maske nije garancija da će infekcija biti sprečena i da ono mora biti kombinovano sa već navedenim merama zaštite: distanca od osoba koje kašlju ili kijaju i rigorozna higijena ruku.

U prethodnim epidemijama izazvanim koronavirusom, poput epidemije SARS -a 2003. godine, konzistentna primena zaštite od kontakta i kapljica pljuvačke je bila dovoljna da spreči širenje bolesti sa pacijenata na pružaoce nege tokom većine aktivnosti pružanja nege.

 

Globalni rizik

 

Procena na osnovu ranih modela zaraze je da verovatno veliki broj ranih slučajeva zaraze nije bio detektovan, zbog toga što simptomi nisu bili dovoljno ozbiljni da bi zaražene osobe tražile lekarsku pomoć, ili zbog toga što osobe sa teškim bolestima respiratornog trakta nisu bile testirane na virus. Na osnovu ovog modela i drugih informacija koje kažu da je verovatno postojanje određenog broja osoba sa blagim simptomima ili bez simptoma, moguće je zaključiti da postoji veliki broj slučajeva, sa teškim ili blažim simptomima, koji nisu prijavljeni. Mogućnost pandemije nije moguće potpuno isključiti uzimajući u obzir prelazak virusa sa osobe na osobu i nedostatak imuniteta na nov virus u opštoj populaciji.

Globalne transportne mreže su već pomogle širenju ovog koronavirusa. S druge strane, ništa iz prethodnih šest epidemija koronavirusa ne ukazuje da se koronavirusi mogu širiti drugačije nego direktnim kontaktom ili kontaktom sa kapima telesnih fluida, što ograničava mogućnost zaraze i sprečava brzo širenje poput onog koje vezujemo sa viruse koji se prenose vazdušnim putem, kao što su, na primer, male boginje.

 

  • Radionice za smanjenje digitalnog jaza

    U Crvenom krstu Niš održane su radionice sa starijim licima koje se realizuju u cilju smanjenja digitalnog jaza. Neke od tema su korišćenje e-uprave, aplikacije Moj doktor, pretraga lekova, online bankarstvo, drustvene mreže, korišćenje a…


  • Obeležen Svetski dan borbe protiv zloupotrebe droga 2024

    Uličnom akcijom podele edukativnog materijala, Crveni krst Niš obeležio je 26. jun - Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama.


  • Okrugli sto o migrantima u Crvenom krstu Niš

    U Crvenom krstu Niš 26. juna održan je okrugli sto na temu „Poboljšanje položaja i inoviranje usluga namenjenih migrantima u lokalnoj zajednici i jačanje partnerske saradnje u pružanju podrške migrantima“.


  • Radionice za učesnike letnjeg kampa

    U sklopu letnjeg kampa koji je održan od 21. do 23. juna u odmaralištu Crvenog krsta Niš "Gaj" u Divljani, za učesnike su organizovane i radionice na temu prevencije trgovine ljudima.


Još vesti >>>